Savremena protetika nudi niz rešenja za nadoknadu izgubljenih zuba kao i estetsko rešavanje manjih ili većih nepravilnosti zuba. Njena svrha je prvenstveno vraćanje pravilne funkcije žvakanja, skladnosti zubnog niza, kao i estetsko zbrinjavanje pacijenata.

Krunice i mostovi

Krunice se indikuju kod oštecenja zubnog tkiva karijesom, traumom, abrazijom, kada se oštećenje ne može nadoknaditi plombom, zatim kod promene boje zuba, nepravilnog oblika i atipičnog položaja zuba.

Mostovi se izrađuju usled nedostatka jednog ili više zuba. Tada je potrebno brušenjem prilagoditi zube, koji će biti nosači krunica ili mosta. Fiksne nadoknade se izradjuju od metalo-keramike i bezmetalne keramike. Na ove nadoknade pacijenti se brzo navikavaju, zbog toga što se trajno cementiraju za zube nosače i samim tim se uklapaju u zubni niz.

Metalo-keramičke nadoknade imaju metalnu osnovu. Metal može biti od legure kobalta, nikla, zlata i titan legure. Ono sto izdvaja titan jeste njegova biokompatibilnost, idealan je kao alternativa kod pacijenata osetljivih na nikl, kobalt, zlato i ne podleže koroziji. Karakteristično je da propušta rendgen zrake što omogućava dijagnozu karijesa ispod titanijumske krunice, prilikom tumačenja rendgen snimka. Metalna osnova prekriva se keramikom čime se maskira metal i dobija oblik prirodnog zuba. Ovi sistemi, zbog mehananičke otpornosti, se preporučuju kod pacijenata koji su skloni stezanju, škripanju zubima I lošim navikama (grickanje noktiju, tvrdih predmeta, itd.).

Bezmetalne nadoknade imaju keramičku osnovu. To su visoko estetske nadoknade. Najpoznatija je  cirkonija-keramika. Mehanički najotpornija, zbog čega se preporučuje za mostove u bočnoj regiji. Pored nje postoji jos keramičkih sistema koji se ističu svojom estetikom, kao što su alumina-keramika i litijum–disilikatna keramika. Koriste se za izradu pojedinačnih kruna i manjih mostova u frontalnoj regiji. Pored visokih estetskih performansi, bezmetalne nadoknade su i visoko biokompatibilne, što daje prednost u odnosu na metalo-keramičke nadoknade.   Bitno je napomenuti, da se u toku izrade protetskih radova, izrađuju privremene krunice ili mostovi, što omogućava pacijentima normalnu funkciju i estetiku.

Na osnovu pregleda, primene dijagnostičkih metoda i saznanja o navikama pacijenta, odlučuje se koja će zubna nadoknada biti izradjena.

Mobilne nadoknade

Parcijalne i totalne proteze spadaju u mobilne nadoknade. Pacijenti mogu sami da ih skidaju i stavljaju. Kod pacijenata gde nema uslova za izradu mostova i ugradnju implantata, indikuje se izrada parcijalne ili totalne proteze.

Kombinovani radovi predstavljaju spoj fiksne i mobilne nadoknade i koriste se u slučaju nemogućnosti izrade mostova. Fiksnim nadoknadama (krunicama) preoblikuju se ostali zubi i pripremaju za prihvatanje parcijalne proteze sa metalnom osnovom. Krunice su sa parcijalnim protezama povezane specijalnim elementima – atečmenima (kopčama), koji su skriveni. Uz dobru stabilnost, ove nadoknade su maksimalno komforne i estetski vrlo prihvatljive.

Pored opisane parcijalne proteze sa metalnom osnovom, postoje proteze bez metalne osnove, koje su kukicama povezane sa zubima. Zbog svojih svojstava spadaju u privremene proteze.

Fleksibilne parcijalne proteze (valplast) su proteze gde su svi delovi fleksibilni. Zbog svoje fleksibilnosti postiže se apsolutni komfor. Na osnovu rasporeda, broja i stanja preostalih zuba, donosi se odluka koja proteza će biti indikovana.      U slučaju potpune bezubosti sanacija se vrši totalnim (potpunim) protezama. Sa njima se nadoknađuju svi zubi i uspostavlja se potpuna funkcija vilica.                                              

Protetika na implantima

Gubitak jednog ili više zuba se može nadoknaditi ugradnjom implantata. Implant zamenjuje koren zuba na koji se nadograđuje krunica zuba. Funkcionalno i estetski apsolutno zamenjuje prirodni zub. Implanti su izrađeni od biokompatibilnog materijala, titana. Sam pojam “biokompatibilni materijal” govori da je reč o implantima koje naš organizam ne prepoznaje kao strano telo, prihvata ih i oni lako srastaju sa viličnom kosti. U slučaju gubitka jednog zuba ugrađuje se jedan implant, a kada je gubitak veći, tada će implanti poslužiti kao nosači mosta, ili u slučaju potpune bezubosti kao nosači proteza.

Pored umnjaka, očnjaci takođe mogu biti impaktirani. Često se dovode u zubni niz kombinovanom hirurško-ortodontskom terapijom.

Koliko traju zubne nadoknade?

Protetske nadoknade mogu da traju dugo. Ono sto je važno istaći jesu redovne šestomesečne kontrole na kojima se prati stanje zuba, desni, kosti, a po potrebi se rade i rendgenski snimci. Redovnim i pravilnim održavanjem higijene zuba, korišćenjem konca i interdentalnih četkica maksimalno se produžava vek protetskih nadoknada, kao i samih zuba. Kod proteza se prati njihova stabilnost, odnos prema preostalim zubima, zbog čega se povremeno rade korekture i podlaganje proteza.